Ovčarsko–Kablarski manastiri

Ovčarsko–Kablarski manastiri smešteni su u jednoj od najlepših klisura u Srbiji, u klisuri reke Zapadna Morava, na jako uzanom geografskom prostoru, nedaleko od Čačka i na oko 150km od Beograda i 65km od Zlatibora.  Zbog svojih 10 manastira, Ovčarsko – Kablarsku klisuru često nazivaju i „mala Sveta gora“, mada se sličan naziv pominje i za Frušku Goru. Većina manastira podignuta je za vreme turske vlasti, kada su imali veliki istorijski i kulturno – umetnički značaj kod srpskog naroda.

Nije poznato koliko je manastira nekada postojalo u ovoj oblasti, a danas ih ima deset. Pod Kablarom su Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje i Uspenje, a pod Ovčarom su Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sv. Trojica i Sretenje. Za najstariji se smatra Vavedenje, iz druge polovine XIV veka i vezuje se za Stefana Nemanju i Svetog Savu. Kasnije, na svojim proputovanjima kroz ovu regiju, otac modernog srpskog jezika Vuk Karadžić pisao je o razvijenoj prepisivačkoj školi iz XVI veka gde napominje da su manastiri Blagoveštenje i Jovanje imali „kule za pisanje knjiga“.

Najznačajniji manastiri iz ove grupe, Blagoveštenje, Nikolje, Sretenje i Sv. Trojica su stručno konzervirani i zaštićeni kao spomenici kulture od velikog značaja za istoriju i kulturu Srbije. U šumovitom delu Ovčarsko-Kablarske klisure nalazi se i lekovita Ovčar banja, a na Zapadnoj Moravi su izgrađena dva veštačka jezera koja su pogodna za sportski ribolov.