Glavna železnička stanica

Reprezentativna zgrada glavne železničke stanice jedan je od simbola srpske prestonice više od 130 godina. Izgrađena je po uzoru na moderne građevine toga doba u drugim evropskim prestonicama a povodom otvaranja prve pruge u Srbiji, na relaciji Beograd-Niš. Svečanom otvaranju prisustvuje više od 200 zvanica iz cele Evrope, a 20. avgusta 1884. prugom preko Savskog mosta do Zemuna polazi dvorski voz sa kraljem Milanom, kraljicom Natalijom i prestolonaslednikom Aleksandrom.

Prvobitno uposleni izvođač radova, građevinska firma iz Francuske, je bankrotirala a kako nije imala nikakav kapital i garancije država biva oštećena za 36 miliona dinara. U Srbiji izbija afera koja nikada nije dobila epilog u kojoj su tadašnji premijer i sam knez Milan Obrenović optuženi za primanje mita. I pored svih problema, izgradnja počinje po idejama bečkog arhitekte fon Šlihta i planovima arhitekte Dragutina Milutinovića, profesora Tehničkog fakulteta Velike škole u Beogradu. U ono doba predstavljala je veoma uspelo rešenje, i po skladnosti arhitektonskih formi (u duhu klasične arhitekture) i po funkcionalnosti i organizovanosti prostora. Slobodno se može reći da velelepna zgrada Železničke stanice pripada grupi arhitektonskih objekata koji su u tadašnjoj kneževini i kraljevini Srbiji značili prvo prihvatanje i razvitak tehničkih dostignuća onovremene Evrope.